Сведочење о издаји Оливера Ивановића

ИЗДАЈА НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА УЗ ОСМЕХ...

17 новембар 2001, за ФБР припремила Б. Диковић–  БЕОГРАД, Медија Центар 14.11.2011. – извор СРБИ НА ОКУП!

НА КРАЈУ ЧЛАНКА ЈЕ ОРГИНАЛНИ ВИДЕО СНИМАК „ИНКРИМИНИСАНЕ“ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У МЕДИЈА ЦЕНТРУ- СЛЕДИ ФБР ТРАНСКРИПТ ДЕЛА КОНФЕРЕНЦИЈЕ…

„Чули смо од господина Марка Јакшића о ситуацији на северу Космета и коменетаре двојице професора на економску ситуацију. Ја сам хтео само да се надовежем на оно што је Марко Јакшић рекао, с обзиром да долазим са централног Косова, а у Србији тренутно има доста предрасуда око реакције и изостанка реакције Срба са централног Косова, поводом овога што се дешава на северу. Марко је то објаснио управо онако како јесте.

Дакле, средства за политичку борбу Срба на северу и југу су различита из разумљивих ситуација. Уживо сам пре две недеље био присутан, то ће људима који су из Србије објаснити поприлично праву слику, уживо сам присуствовао састанку који је трајао читав дан, у организацији амбасаде Швајцарске на Косову, где су били присутни као модератори њих троје, политички представници из Директората за спољну политику амбасаде Швајцарске доле.

Сви су говорили српски језик са хрватским акцентом. На том састанку нисам био неко ко је био пријављен као регуларан учесник него сам неко тако, па сам успео да уђем, јер ме је занимало да на лицу места видим учеснике и чујем их уживо, а тему је организовала организација и друштво које се зове Удружење за инклузивно управљање. То Удружење за инклузивно управљање уствари окупља потенцијалне кандидате за будућу власт у Србији и на Косову. У том, у овом случају радило се о потенцијалним кандидатима за власт Срба доле на Косову.

Пошто је крај, основни закључак на састанку, па ћу само издиктирати нека важна имена ко је био присутан, је био: да је за Србију, односно за власт у Србији, и ту одмах могу да вам кажем да треба строго водити рачуна када се каже Београд, треба именом и презименом рећи једно име а то је Борислав Тадић и именом и презименом рећи, не име министра за Косово и Метохију који иритира господина а и мене, него једног другог, који после Бориса Тадића на Косову реализује ту такозвану петоколонашку политику. Тај човек се зове Оливер Ивановић. Он је био присутан на том састанку. И он је био заједно са модераторима на том састанку, седео поред амбасадорке Швајцарске која је по њиховом редоследу била задужена да тог дана одржи састанак.

Та група одржава састанке углавном једном месечно или дванаест пута годишње. На крају ћу рећи само да је основни закључак свих присутних био: да је статусно питање Косова и Метохије за, сви су као и ови овде говорили Београд, не за Бориса Тадића је решено. Дакле Косово је „независна држава“, сада се само тражи начин како, пре свега Србе на југу Косова умрежити у постојеће српске институције које су укључене, односно умрежене у „косовски систем“. Управо су представници, дакле први представници Срба, ових дванаест о којима Марко говори, сви сем једног – градоначелника Грачанице, били присутни тог дана на састанку. И сада, могли сте очекивати да неко други буде из Србије присутан у таквом друштву.

Не, управо је Оливер Ивановић био човек који је дао конкретна упутства тим Србима, тој једанаесторици који седе у „косовском парламенту“, а потпомогли су му, са теоретским тим котериским, денунцијанским, јер то што сам чуо тог дана то је било денунцијанство: то је било извртање душе и срца српског народа нашим злотворима и непријатељима. Сав најцрњи веш који ми Срби имамо они су њима тамо, готово су се утркивали у петоминутним излагањима, да људима, својим менторима покажу и укажу на пут и конкретне начине како упропастити Србе који су остали на Косову и Метохији, односно Косово и Метохију. Дакле, за  Бориса Тадића статус Косова је решен, оно је независно, само се проналази начин како то умрежити и наместити, позиционирати, негде смо то и прочитали, у главе тих људи.

И друга ствар је да локалних избора макар доле на северном Косову неће бити. А налоге су добили људи који су српски политичари који су у српским институцијама јужно од Ибра, у договору са Србима, овом једанаесторицом, односно дванаесторицом у „косовском парламенту“ да се међусобно умреже и тако у сенци и у тами медијској и у било каквој другој, једноставно се утопе и нестану. То је једна ствар.

Дакле, присутни су били: Оливер Ивановић, он се иначе декларисао као неко ко је, тиме се похвалио у почетку чим је добио први реч, да је иначе био члан демократске странке. И да он на том састанку, између осталог иако тренутно води неку невладину организацију, између осталог представља и заступа мишљење Демократске странке из Београда, која очигледно добила подстицај од саме амбасадорке Швајцарске, да се још активније учествује у раду те инклузивне групе.

На састанку су били присутни: представници, и то највиши, српског СПС-а, што је за мене била фрапантна чињеница с обзиром да сам само дан раније слушао изјаву председника СПС-а и потпреседника Владе који је претио шамарима представницима западних земаља. Његов представник који је био тог дана на састанку такође је потврдио да је за, сви су говорили Београд, тако и за њих, СПС – питање Косова и статуса Косова и Метохије решено. Ту бих завршио. Хтео бих само још – улога Немачке овде је споменута. Она, као традиционални актер балканских збивања, Марко је то већ апострофирао.

Дакле, на почетку рата , ми доле, 1999, 2000.-те, нисмо имали присуство Немаца које је било видљиво. Као да је неко намерно до данас, до ових дана, прикривао улогу Немачке у разбијању Југославије, и ситуације коју ми имамо са Црном Гором, са Босном и Херцеговином, отимањем Далмације и Косова и Метохије. Сада су доле, обични људи на Косову, говорим о Србима и Немцима, потпуно свесни да је главни актер разбијања Југославије, а поготову овог што се дешава на Косову, уствари Немачка.

За професоре који су економисти овде, веома занимљив податак, требало би да га знају шта се у том смислу на Косову ради. Буџет Косова се пуни 75% из средстава немачких банака доле на Косову. То је врло важно зато што од 2000.-те године у Фокусу Косово, то је један часопис који излази месечно на енглеском језику, који ја пратим од тада и дан-данас, дакле који су тачно давали процену и указивали на стратешке правце развоја Косова и Метохије.

У Фокусу Косово 2001. године немачки коментатор каже: да је интерес Немачке на Балкану пре свега фокусиран на Косово. Зашто? Зато што га сматрају животним простором за Албанце из западне Европе – један, а под два: они ће у другој фази, која треба да почне 2004. године, то је после 17. марта када су елиминисали Србе из Метохије дефинитивно, у другој фази почети да раде инфраструктуру за будућу производну индустрију коју ће селити са запада на Косово, због идеалних услова који тамо постоје.

У међувремену, посебном уредбом Унмик-а редовно се, односно на месечном нивоу, враћа по десетак породица албанских из западне Европе, где сваки члан породице добија по 35.000 еура кеша само да би се вратили назад, а на Косову их већ чекају направљени станови. Откуп српске земље која је на магистралним правцима, где се предвиђа развој косовске индустрије и резиденцијални део, се врши парама немачких банака, откуп врше Немци. Оно мало срећних Срба који су имали срећу да ето имају земљу поред тих магистралних праваца они су могли да зараде новац, мало их је, остали наши сељаци који имају хектаре обрадиве површине они не могу да зараде толико пара, небитно.

Дакле, Немци су одвајали милионске своте да би покуповали само стратешка раскршћа на зацртаним магистралним правцима и инфраструктуралним елементима развоја будуће привреде на Косову. Давали су новац, дакле некритички шиптарима, појединцима или групама, уколико они то нису могли да враћају онда су то земљиште давали у закуп немачким фирмама. Тако ви данас, када уђете на Косово из правца Подујева или одозго из Митровице кад уђете у јужну Митровицу и кренете даље, поред пута, лево и десно, магистралног, можете видети искључиво немачке фирме, односно све их више има. Међу њима се ту и тамо појави по која словеначка која служи као интермедијални располагач са тим новцима које обезбеђује Немачка. Ово би био само мали додатак, има тога још, у вези и на оно што је изрекао Марко Јакшић.

Завршио бих са тиме да: постојала је спремност обичног народа на централном Косову, чим се догодила ситуација на северу да се сви масовно окупе и да одрже масовне демонстрације свакодневно, дакле, истовремено док наша браћа на северу држе барикаде, да ми истовремено, у истом временском интервалу, демонстрирамо на централном Косову. Људи који су спречавали да до тога дође били су управо ови који су седели тог дана у хотелу Емералд, који је најскупљи и најексклузивнији хотел на Косову, у власништву једног од кумова Хашима Тачија, а о којима сам вам на почетку овог свог излагања већ рекао.“