Када председник Тадић изјави да Русија, Кина и Бразил не третирају Косово као свој горући проблем, потпуно је у праву. Русија и земље БРИКС-а Косово и Метохију третирају као српски проблем. Тадићева политика, ефектом куване жабе, клизи ка “Преокрету”, евроаталнтском идеалу дегенерисане српске политике…

Изјава председника Србије да је унутрашњи политички консензус око Косова унутар државе раније постојао само зато што се нису доносиле никакве одлуке, већ је то тада било емотивно питање, док је сада дошло време одлука, за мене је равна скандалу. Зашто? Зато што малаксало јавно мнење Србије деградира на ниво стада, с ког треба скинути и вуну.

Тадић каже да је веома наиван свако ко мисли да Русија, Кина и Бразил Косово третирају као свој горући проблем. На том месту слажем се с председником Тадићем. Русија и земље БРИКС-а проблем Косова и Метохије третирају као српски, а не свој проблем.

Проблем Србије знатно је већи од теоретског позиционирања косовског проблема у јавности. Рука утицаја, стационирана највероватније у две амбасаде у Београду, на талон је недавно избацила карту названу “Преокрет”. Политичари мале популарности, али великог утицаја и невладин сектор, затражили су оштро да Србија званично или незванично, али “де факто” призна албанску државу на својој територији.

Тадић је говорећи пред студентима, сасвим логично, званично одбацио ову идеју, иако су га радикални евроатлантисти позвали да потпише њихов манифест. Уследила је седница владе Србије, на којој је главни српски преговарач Борислав Стефановић одбио да министрима приложи писани споразум српске стране и Албанаца с Косова и Метохије о катастру и матичним књигама.

Сазнало се ипак да нека министарства, међу којима је и Министарство иностраних послова Вука Јеремића, нису дала позитивно мишљење о договору Београда, Приштине и Брисела о катастру и матичним књигама, зато што је у делу договора о катастру врховни суд албанске државе на КиМ крајња инстанца за жалбе.

Чуло се чак да је Стефановићу речено да су тајни преговори с Албанцима можда и могући, али да њихова тајна примена никако није. Противљењем неких министарстава и после свађе Оливера Ивановића са Стефановићем, блокирана је могућност усвајанја нове скупштинске декларацију о Косову и Метохији. Читаву ствар закомпликовали су и посланици владајуће коалиције с Косова и Метохије, успротививши се оваквим договорима Београда и Приштине.

Бојим се да политика Бориса Тадића, ефектом куване жабе, лагано али не и неприметно клизи ка идеји “Преокрета”, том евроаталнтском идеалу дегенерисане српске политике. Вода у којој се жаба српске јавности налази, тренутно је млака, јер је у фази договора о печатима и катастру, али ће је избори све више грејати до кључања које мора да уследи после њих.
Поменута рука утицаја, вешто је гурнула радикалну идеју “Преокрета” у игру, како би српска јавност лакше поднела евроатлантски услов тихог прихватања врховног суда албанске државе на Косову и Метохији.

То потврђује и изјава Кетрин Ештон. Она је, после свега, изјавила да верује у Бориса Тадића који зна да “постоје ствари које заједно морају да ураде” и жели да “види Србију у ЕУ”. Шта то Тадић треба да уради заједно са ЕУ, лако је погодити. Куваће жабу. Биће то у дугорочном интересу Србије и ЕУ, а у том напору ЕУ ће “веома спремно” подржати Тадића.