Поводом спекулација да је овај документ донет на основу спорних чланова Закона о заштити података о личности, о којима тек треба да се изјасни Уставни суд Србије у Немањиној 11, Данасу је незванично речено да постоји могућност да се и ова Уредба нађе пред истом правосудном инстанцом. Уколико до тога дође, званични Београд, стиснут кратким роковима за почетак примене договора из дијалога с Приштином, ипак има „пречицу“ – на основу мишљења Законодавног одбора Скупштине Србије, Уредба би могла да добије зелено светло за привремену примену, кажу Данасови извори.

Уредбом о матичним књигама уређује се посебан начин обраде података садржаних у матичним књигама рођених, венчаних и умрлих које се воде за подручје АП КиМ, са циљем „вођења поузданих евиденција о личном стању грађана и ефикаснијег остваривања и заштите права и слобода грађана за време важења Резолуције 1244 СБ УН“. Посебан начин обраде података састоји се, како пише у документу, у фотографисању, скенирању или фотокопирању података, а спроводе га градске управе градова у које су 1999. измештене матичне књиге са КиМ. Обради података, која ће се финансирати из буџета Србије, могу да присуствују представници владиног тима за дијалог са Приштином и органа ЕУ и УН. Подаци се достављају преговарачком тиму Београда, који се о њиховом коришћењу договара с надлежним представницима ЕУ и УН.

У државном врху Србије нико не жели да званично потврди да ли је за добијање статуса кандидата 9. децембра довољно само да се донесу уредбе о спровођењу бриселских договора или они треба и да почну да се спроводе. Како је Данасу незванично речено, уредба о катастру још није стигла у владу.

– Влада је донела Уредбу о матичним књигама, док ће уредбе о катастру и слободи кретања усвојити у најкраћем року. Договор о царинском печату и пратећој документацији, која је статусно неутрална, већ се спроводи. Потребно је још само да се постигне споразум у вези с прелазима Јариње и Брњак на северу КиМ, који ће бити у складу са Резолуцијом 1244, шест тачака Бан Ки Муна и Уставом Србије – изјавио је за Данас Борислав Стефановић, који је о овом проблему јуче видео-линком разговарао с посредником ЕУ Робертом Купером.

Стефановић наглашава да се „договори с Приштином могу спровести само подзаконским актима и да никакве ратификације неће бити, јер се не ради о споразумима две независне државе“. Он тврди да у влади нема проблема, нити неслагања, а да нека другачија мишљања кругова који не одлучују нису релевантна, док тумачења која су се појавила у јавности у вези с договором о катастру нису тачна“.

– Споразумом о катастру Србија не признаје Врховни суд Косова. Да би држава признала тај суд, мора да има или правну коресподенцију с њим или да је он део њеног система, што овде није случај. Грађани који буду желели да поднесу доказе и упишу у књиге своју имовину, уколико то право не остваре кроз двостепене комисије, у којима ће бити и наши представници, могу да се жале међународном већу судија у оквиру Врховног суда Косова. Београд тако учествује у процесу којим улази у катастарски систем који Приштина, уз помоћ међународне заједнице, води полулегално, чиме се отвара могућност исправљања ранијих и спречавања нових злоупотреба катастра – објашњава главни београдски преговарач, уз напомену да ће Београд добити од Приштине податке из косовског катастара.

(Данас)