Слободан Самарџић: Замрзнути конфликт                                                         

14.11.2011.                                                              

Посланичка група Демократске странке Србије доставила је предлог сопствене декларације о Косову, којом предлаже прекид преговора Београда и Приштине, стављање ван снаге постигнутих договора, као и одбијање захтева за нормализацију односа са Косовом и Метохијом. О декларацији, као и о погледима на другачија решења односа са Косовом, за “Актер” говори Слободан Самарџић, потпредседник ДСС-а и бивши министар за Косово.

Предлажете прекид преговора Београда и Приштине, брисање свега договореног и потпуно нове преговоре. Зашто?

Самарџић: Заправо предлажемо прекид ових разговора, зато што су они до сада довели до веома лоших резултата. Ми смо још пре претпоследње декларације из 2010. године, нарочито када је ЕУ дала написани текст председнику Тадићу за Генералну скупштину УН, говорили да то не може да изађе на добро. Нама је једино Савет безбедности место где имамо, да тако кажемо, заштитника у међународним односима. Европска унија делује у правцу независног Косова и ако она посредује у неком дијалогу треба очекивати лош резултат. То смо уосталом и видели, и зато начелно и тражимо да се тај дијалог прекине, јер он у формату није добар посебно сада када имамо неке такозване резултате тих преговора. Навели смо то у предлогу декларације, а посебно се то односи на неколико споразума који се тичу слободе кретања.

Шта садржи ваша декларација?

Самарџић: Наша декларација садржи неколико тачака. Једна је да се прекину ти разговори, друга је да се пружи подршка Србима на барикадама. Кад је реч о прекиду разговора, тражимо да скупштина поништи све постигнуте споразуме у том дијалогу, а посебно оне споразуме који се тичу слободе кретања.

Шта вам код споразума о слободи кретања највише смета?

Самарџић: То је споразум којим ће се у Србији признати исправе које издаје Приштина. Према том споразуму Албанци са Косова и Метохије ће са својим личним картама моћи слободно да се крећу по Србији, а Срби ако желе да се слободно крећу по Косову морају да узму албанска документа. Срби ће морати да узму косовске саобраћајне таблице да би се кретали по Косову, док ће Албанци моћи по Србији да се крећу са тим истим КС таблицама. Ми ипак имамо однос према Албанцима као према нелојалном становништву и ако не признајемо Косово као државу, а признајемо њихова документа, и да се њихови грађани слободно крећу по Србији, то је заиста без преседана. Посебно је неприхватљиво натерати Србе да узму та документа, јер је то у ствари ограничење слободе кретања.

Имате примедбу и на договор око царинског печата?

Самарџић: Примена царинског печата је последња кап у утврђивању међудржавне границе између Србије и Косова, тако да влада која то прихвати заправо потписује капитулацију. Зато мислимо да треба прекинути те разговоре и поништити њихове досадашње резултате док је време.

Када би влада прихватила ваш предлог и почела нове преговоре, како би то изгледало? Шта ви предлажете?

Самарџић: Ми имамо конкретан предлог, то кажемо и у декларацији. Режим на административном прелазу треба вратити у оквире Резолуције 1244, а то је Унмиков режим, са Унмиковим службеницима.

Нећете Кфор кога прихватају и Срби са севера?

Самарџић: Кфор никада није био задужен за царински прелаз, него је Унмик, када је 2001. године основао ту царинску службу, довео ту своје службенике да контролишу царинске прелазе. Ми смо то прећутно прихватили, зато што прихватамо Унмик, мада мислимо да није требало установљавати Косово као царинску територију, јер је то глупо и за Албанце на Косову, пошто тако прекидају привредне односе са Србијом. Но, на страну то, сматрамо да би режим утврђен Резолуцијом 1244 требало да се врати. Ми бисмо наставили тамо где смо стали када су разговори прекинути, када је прво Ахтисари прекинуо разговор, па после и Ишингер.

Шта би то требало да буде?

Самарџић: Основна тема је статус. Има и других, лакших тема попут локалне самоуправе, заштите манастира и цркава, стварања зона заштите, потом како да Србија третира косовски дуг и слично. Било је много тема о којима се и тада преговарало као о практично-техничким темама, али најважнија тема је статус. Ми бисмо то наставили да видимо зашто Албанци нису прихватили наш предлог који им даје потпуну самоуправу у свим стварима, док се сада успоставља централизована контрола над Србима на Косову. Занима нас и однос западних сила које су тада виделе отворени предлог потпуне аутономије, а сада виде репресију Албанаца над Србима. Онда су то одбили, а сада то прихватају. То је неподношљива примена двоструких стандарда.

Како променити мишљење западних сила?

Самарџић: Морамо да вратимо све на Савет безбедности из политичких разлога. Савет безбедности је инстанца у којој ми имамо јаке подржаваоце наше политике. То су светске силе, као што и западне земље чине светске силе. То што је Борис Тадић урадио септембра 2010. године, измештање овог проблема из Њујорка у Брисел, јесте самоубиствено.

Верујете ли да је сада могуће спровести ово што предлажете?

Самарџић: После свега што је учињено од 2008. године то је готово неизводљиво. Нама је то потпуно јасно, али то не значи да држава не треба на томе да инсистира, а у времену које тече држава не треба да прихвата ништа што њој није од користи, а овај дијалог није од користи. Ми предлажемо замрзавање конфликта.

Зар држави не иду у прилог ови преговори, као и изговор који Европа лансира за наставак преговора да је то у интересу грађана, будући да је реч о техничким питањима важним за живот грађана?

Самарџић: То је најбезочнија лаж, несносна, неподношљива лаж. Они су тамо присутни од 1999. године. Од тада је са Косова побегло 250.000 људи главом без обзира. Питање повратка није ниједном покренуто на озбиљан начин. Тамо је изречено 17.000 пресуда о враћању отете имовине Србима, а ниједна није примењена за све време њиховог присуства. Убијено је преко хиљаду људи на правди Бога у њиховом присуству. Какви црни грађани. Њих занима да Косово буде признато од Србије, а ово је само једна шарена лажа која се нуди нашој влади и Албанцима, али видите да Срби уопште не реагују на то позитивно, зато што се о њиховој кожи ради. Они реагују не само инстинктивно, него и рационално.

На Косову су присутне међународне снаге већ пуних 12 година и увек је било проблема?

Самарџић: Лако је влади у Београду и овим партијама које кажу да треба признати Косово. Они седе овде, а Срби на Косову су непрекидно изложени терору. Зар ће се Тачи и Албанци, који су отели толику земљу и поубијали толике људе, одједном претворити у фине пудлице ако ми признамо Косово? Био би то само наставак свега. Не треба веровати ни ЕУ, зато што је и она присутна од 1999. године на КиМ и силом и меком политиком. Ко има дванаестогодишње искуство међународне управе на Косову не сме Косово да препусти никоме. Ми морамо да прихватимо међународно присуство на Косову по Резолуцији 1244, али та управа треба да буде под контролом УН непрекидно. Наша влада је погрешила и пребацила инстанцу која о томе одлучује из Њујорка у Брисел.

То што ви сада предлажете чини се као немогућа мисија. Прошло је много времена, изгубили смо подршку, а Албанци настављају да лобирају за нова признања?

Самарџић: Није ствар тако страшна као што би се закључило. Најпре, Албанци нису обезбедили никакву велику подршку. Американци су за њих, то јест за себе, поводом Косова обезбедили неку подршку, али још увек мањинску у свету, и она је сада замрзнута, готово су исцрпене могућности натеравања појединих земаља да признају Косово. Ми знамо да је све то на силу урађено под претњом и уценом, али то је стало. Косово није нигде признато, ни у једној међународној организацији као држава. То је територија окупирана криминалом. Каква црна држава. Не мислите ваљда да треба да мислимо како је реч о некаквој држави која ће обезбедити права Србима. С Косова беже и Албанци. Највећи проценат емиграције данас у свету управо је са Косова, јер тамо се не живи.

Видите ли неки трачак наде и у чему?

Самарџић: Ако ме питате да ли предвиђам неки добар резултат, морам да вам кажем не, јер је Косово толико упропашћено од стране САД-а и ЕУ да га је просто тешко извући из блата. Размишљам о неким фазама у којима би држава требало нешто да уради, и шта радити када се ствари некако нормализују. Као прво треба замрзнути конфликт.

Како замрзнути конфликт?

Самарџић: Тако да Србија не учествује ни у каквим активностима које треба да доврше тај наопаки наум. Замрзавање преговора део је те стратегије, а потом треба да уследи веома жива међународна активност у УН уз помоћ пријатеља, оних који хоће да подрже став Србије према Косову. После дванаест година ми имамо страшно много чињеница и то свет види, али неће свет да се заузме за српске интересе ако то Србија не уради. Србија мора да вуче потезе како би се све, корак по корак, вратило у УН и Савет безбедности, како би се то питање помало укључивало у процедуре. Наравно, сада ће то бити теже када смо изашли, јер ће САД стално улагати вето. Зато је замрзавање преговора нужно, као и помагање Србима на Косову на сваки могући начин.

Који би био следећи потез после замрзавања конфликта?

Самарџић: То су потези који зависе од претходних. Потребно је непрекидно бити активан у међународним комуникацијама, уз показивање овог језивог преседана и начина како се данас у Европи праве криминалне државе. Верујем да би свет уз помоћ Србије био активнији у тим међународним активностима и у УН и помогао нам. Други део приче је подршка и заштита Срба. На Косову се морају по сваку цену држати ове институције које ми имамо, јер су оне живи доказ да Србија колико-толико контролише простор и показује својом вољом да хоће да контролише што већи простор Косова, да се не каже да га је напустила. То се може држати уз активан став косовских Срба који се никада неће лишити српског образовања које долази из Београда, српске медицинске заштите, српских инвестиција.

Како обезбедити национално јединство у Србији за тако нешто ако бивши министар спољних послова ове државе Вук Драшковић каже да је Резолуцијом 1244 заправо обезбеђена независност Косова?

Самарџић: Никада се не може обезбедити потпуно јединство у таквим стварима. Вук Драшковић и СПО данас нису битни. Они су просто извучени из нафталина, и та улога им је просто задата из иностранства зато што Запад хоће то да реши за неколико недеља, и Вук Драшковић је полуга или мочуга за Бориса Тадића од стране Запада. Драшковић нема никакву подршку овде. Он и странке које траже признавање Ахтисаријевог плана не могу да сакупе заједно више од 7 до 8 одсто подршке.

Свеједно, чују се и њихови гласови?

Самарџић: Овде је најважније шта ради највећа коалициона странка и шта ради влада. Ту је проблем. Борис Тадић је допустио да Запад, који је нама ненаклоњен у погледу Косова, уђе у бубреге држави, ако могу тако да кажем, да потпуно распростре по институцијама своје људе, да контролише шта ради ова држава преко својих амбасада, да се делује тако као да нам је држава на вересији. Ту је кривица владе и председника републике и полиције и војске и других органа. Уцењују нас Косовом максимално, а не дају ништа. То и народ види. И кандидатура за чланство у ЕУ је под знаком питања због барикада, а и ако се добије она више не значи ништа. Значила би више пре три-четири године.

Да ли је уопште било неких разговора на том националном нивоу између странака, да се направи некакво национално јединство?

Самарџић: Такву иницијативу може да покрене само влада. Она до сада то није учинила од лета 2008. године, чак је и избегавала ту тему као скупштинску. До прошлог лета имали смо укупно само две расправе о Косову у Скупштини Србије, при чему је једну од те две расправе иницирала опозиција, а другу влада после добијања мишљења Међународног суда правде. Косовска политика је вођена тајновито. Погледајте како је Еулекс дошао на Косово, како је сачињен полицијски протокол о сарадњи полиције и Еулекса. Не можете да видите, јер га не можете уопште наћи у службеном гласнику. Сви ти договори са западним политичарима око суштинских ствари су непознати.

Јесте ли ви и остали чланови скупштинског Одбора за Косово добили неки документ?

Самарџић: Ми као скупштина и Одбор за Косово нисмо могли од Борка Стефановића да добијемо ниједан документ о коме се он као договорио. Ово што вам причам о слободи кретања причам напамет, на основу онога што су нам они рекли. Тражио сам да нам дају папир да знамо тачно детаље договора око личних карата и саобраћајних таблица. Нисмо добили. Добили смо само текст о печату у три реченице, где се не утврђује како то применити, па су Албанци применили како су хтели. Лично ми је Борко Стефановић обећао тај папир, али га нисам добио.

Учествовали сте у ранијим преговорима о Косову и били министар за КиМ. Да ли вам се са ове дистанце чини иоле прихватљивијим оно што је предлагао Ахтисари од онога што се сада предлаже?

Самарџић: Не, ово је заправо наставак те приче. То је све једна иста логика и садржај. Нема ту никакве разлике, то је режим независног Косова.

Због недостатка расправе о Косову у парламенту посланичка група ДСС-а не учествује у раду скупштине. Хоћете ли се вратити?

Самарџић: Не, док се не одржи расправа о Косову. Ово је најургентнија ствар за државу и хоћемо на тај начин да допринесемо што бржем организовању те скупштинске сесије.

извор: www.slobodanjovanovic.org

Слободан Самарџић је члан Управног одбора Фонда Слободан Јовановић

***