субота, 12 новембар 2011 20:10 Бећир Вуковић – Српски југ

Недавно су у Подгорици министар вањских послова Црне Горе и министар спољних послова Њемачке, потписали документ (одлуку), да се у Црној Гори (у Даниловграду) подигне гробље фашистичким њемачким војницима, погинулим у Црној Гори у Другом свјетском рату) Има неке застрашујуће симболике што Црна Гора баш у Даниловграду, граду Зека Малога, подиже гробље свим Хитлеровим бојовницима из Другог свјетског рата који су погинули у Црној Гори, у својој крвавој мисији. Сада су све карте отворене, споразум комуниста са Хитлером добија и свој епилог.

… усправна, вертикална, витешка, слободарска, славна, вјечна, сепаратистичка, опљачкана, опустошена, очерупана, покрадена, продата, дукљанска, антисрпска, транзициона огризина, демократска улупина, али не више и антифашистичка Црна Гора, подиже гробље – фашистима…

Након потписивања Конкордата са Ватиканом, следећи логични корак Црне Горe је подизање гробља Хитлеровим убицама. И то у кругу касарне Војске Црне Горе! Какав епилог, какав крај гротеске…

Баш није важно да ли је сваки читалац упознат са теоријом краја историје (Фукојама, и ине паламуџије…), али, што се, пак, тиче Црне Горе, овдје је заиста на дјелу крај историје!, крај бизарије, и крај хистерије. Фашистичке банде (тако вазда писаше у комунистичким уџбеницима црногорским), узмимo само један примјер – 1943. г. за само два сата, у Долима, у Пиви, у три вртаче, убиле су, поклале, набиле на бајонете 520 стараца, старица, жена, а од тога 106 дјеце..!

И тим и таквим зверовима ововремена – проевропска Црна Гора – прави гробље. Каква иронија, какав крај, какав црни барјак. Какав усуд комунистичке Црне Горе, којој je припало у дио да рехабилитује дух фашизма. Сада ће 2.000 најсвирепијих фашистичких авети имати лијепо гробље у Црној Гори. У сваком случају – фашистима ће бити удобније у црногорској историји него игдје на свијету!

Дирљив тренутак за црвену, дукљанску Црну Гору. Безбели, у гротескне сцене таман ће се уклопити и химна ој, свијетла… са стиховима Секуле Дрљевића. Доима се да ће повијест Црне Горе добити још предзнакова, знакова и подзнакова.

Али, шта је Црна Гора урадила са браћом, са невиним народом којега су комунисти током грађанског рата 1941 – 1945. бацили у јамуре диљем Црне Горе, шта ће урадити са невиним жртвама чије су мозгове просипали по ломовима и точилима, и сатирали у безданкама.

Шта ће урадити са невиним народом којега су црногорски комунисти маљевима побили у Лугу покрај Таре у Колашину, а то стратиште назвала по мјери свога морала и памети – Пасје гробље.

Да ли ће Црна Гора икада имати снаге да погледа себе у здрузгано огледало, и покаже своје крваве руке. Да ли ће неким чудом званичници ове и овакве Црне Горе понијети макар један вијенац, ако већ неће да пале свијеће, на највеће стратиште Црногораца у новијој историји – на Зидани мост. Неће, дашта. Чекаће да прође вријеме. Чекаће крај историје који смо ево дочекали.

У том смислу: смрт народу – слобода фашизму!