04. 10. 2011 | 20:49, ВасељенскаТВ

Светосављем против окупације 

Пише: Светозар Радишић

Није важно што се зна да су Шћипетари стигли у Србију са Сицилије 1043. године на непријатељским бродовима, и то да им је краљ Војислав уделио делић српског простора, када после пораза нису имали чиме да се врате својим домовима. Истина је, да су у међувремену набујали и постали једна од инструментализованих опасности по опстанак Срба, који узмичу ка „Београдском пашалуку“. Истина је да историја постаје бесмислена у времену којим владају антиисторијске снаге. Уосталом, системци „великог брата“ свуда по свету, у намерно изазваним ратовима, уништавају слободарске народе и тековине, споменике и симболе људске цивилизације. Срби кроз историју нису учинили ниједан пресудан потез да се не нађу у садашњем стању, које по свему личи на безнађе. Једноставно, нису оптимално (ис)коришћени умови организације, уколико су уопште постојали. КиМ су Срби, пре и више од свих других, стварали вековима такво какво је сада. Ово је време у којем се огледају народи и покушавају да схвате на шта личе, после свега у чему су учествовали.

Никад не треба ни помислити да ће све убудуће бити као до сада. Потпуно је извесно да је могуће вратити КиМ у српско окриље, али то свакако не треба чинити на садашњи начин. Срби имају срећу да су их скоро сви на планети кармички задужили. Оног момента када прогледају и освесте се распоредиће своје потенцијале онако како је једино могуће. Треба ли да подсећати на „феномен Израела“. Њихов модел је заиста поучан. Израелци ништа не пропуштају случају. Створили су кибернетске моделе за контролу свих својих поступака. Они све време раде на самоусавршаванњу система и свих појединаца у њему. Зар неко сумња да то Срби не могу да ураде, поред свих умова којим располажу?

Наравно да могу. За то је потребно да схвате да не треба да буду болећиви према мамонизованим марионетама, које су тренутно, а и више деценија уназад, уништавале српско национално биће. Када се Срби освесте, схватиће да постоје разрађене методе за усавршавање и самоусавршавање. Треба их само применити. Последица би била повратак простора и свих разграбљених тековина. При томе, треба да се схвати у којој мери је простор превазиђен у 21. веку, а исто тако да се не смеју и не могу примењивати методе које су свет довеле до ивице амбиса.

Да Срби не би остваривали своје циљеве на исти начин којим су сваковрсни злочинци довели Србе пред егзистенцијални понор, потребно је да схвате да су светосавци и шта то значи. Само одржавањем дуга према Србима могу се постизати резултати недостижни за све дужнике. Уосталом, окупатори КиМ су поклоници система који се самоурушава. Многи то још нису схватили. Ако ни Срби не схвате како нестаје кабализам и мамонизам, биће и даље само посматрачи своје судбине, а неће (у)чинити ништа да се избегне нестајање Срба и распарчавање Србије, што је тренутни балкански процес. Пристајањем на регионализацију, програмирану кабалистичким Протоколима крајем 19. века, Срби заједно са осталим народима учествују у свом самоуништењу.

Излази су увек настајали у „мозгу организације“ (то свакако није вавилонски парламент). Док се „мозак“ не укључи, неће бити оптималних решења. КиМ су изазов, искушење и дипломски испит у промишљању српске будућности.

Аутор је публициста и доктор наука из области теорије ратовања

(Извор: Правда)