О тужби против Равногорског покрета и председника Срђана Срећковића
Одраз Удбине зависности или појава нових европских вредности

пише: Миша Матић
Почетак свакога поста доноси верницима нова и тежа искушења. На адресу председника Равногорског покрета стигао је судски позив са датумом рочишта који пада тачно на дан почетка Петровданског поста. Очекујући као тужиоце старе противнике попут Субнора, Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић, Хелсиншки одбор, неку од организација припадника ЛГБТ популације или какву другу антисрпску организацију, председник Срђан Срећковић се упутио у Београдску палату правде без адвоката, само у пратњи неколико припадника Равногорског покрета.

Није га изненадило што у судници затиче секретара Равногорског покрета Србије, сматрајући да је он ту због тога што је припадник покрета који извесно време врши јаку агитацију и притисак ка уједињењу са Равногорским покретом, на чијем је челу Срђан Срећковић.Међутим, после неколико речи судије, ствар је постала потпуно јасна, Равногорски покрет Србије је овде у улози тужиоца, придружујући се у својој делатности већ поменутим ЛГБТ популацији, или Субнору и сличним антисрпским појавама. Пратња Срђана Срећковића није могла да поверује својим ушима када је секретар Равногорског покрета богорадао и жалио се на спорост српског правосуђа и нерад своја два адвоката да убрзају поступак у коме су оптужили Равногорски покрет и председника Срђана Срећковића за угрожавање права мањинских група и за распиривање расне, верске и националне мржње. Рече да је њихов председник до сад два пута давао изјаву, он једном, а чудио се како г. Срећковић тек сад долази пред лице правде. Разлог свему је текст на сајту Равногорског покрета у коме је приказан скуп Уједињеног Равногорског покрета у Крушевцу за Видовдан 2010. Тај приказ је пренет из саопштења тог покрета, а као својеврсни куриозитет за тужбу је то да се на Видовдан славило у Крушевцу, јело печење у Петровданском посту, док је „ председник више пута наздрављао браћи уз добу музику уживо“, а у то време је на Косову и Метохији каменован аутобу са припадницима Равногорског покрета, који су се сви тог дана причестили у Светој Грачаници.

Ако је то мотив за тужбу, што се осеђају као мањинска група, различитих опредељења, онда је тужба добро мотивисана фрустрацијама изазваним комплексом ниже вредности. Али шта је онда разлог захтевима и жељама за уједињењем? Да ли су ти захтеви и жеље искрени или је искренија тужба 1. основном суду у Београду и ангажман два адвоката за тај чин, који се не повлачи ни после три изјаве челника Равногорског покрета Србије? А шта ако је стварна жеља једнака са жељама антисрпских организација са изопаченим умовима од остарелих Удбаша до сексуално девијантних личности, која тежи да уништи све што је Српско, Православно и Равногорско, и да га попут Свесног Продужетка Озне маргинализује и стави у калупе постављене од режисера Вељка Булајића, по налогу Брозових кожних мантила. Ако су од свог покрета направили слику Равногораца виђану у партизанским филмовима и комунистичким серијама, па да као такви алкохолом, дрогом и ождеравањем, прекрију и Равногорски покрет, то им неће успети док је на челу Равногорског покрета ово руководство и председник Срђан Срећковић.
Како радили тако нам Бог помогао.

Јуче у 2:59 по подне