Аутор: Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ
Извор: Реци не ЕУ 15.3.2015.

Превара

Превара представља институт облигационог права и назива се и квалификованом или изазваном заблудом. Ако једна страна изазове заблуду код друге стране или је одржава у заблуди у намери да је тиме наведе на закључење уговора, постоји превара.

Превара у себи садржи два елемента:

1. намеру једног уговорника да изазове или одржи заблуду код другог лица да би ово закључило уговор.
2. формирану погрешну представу на страни другог уговорника.

Термини као што су: обмањиви поступци, заблуда и превара постоје како у КЗ Србије тако и у међународном праву.

У случају источноевропских земаља, укључујући и Србију, имамо изазвану заблуду код ових земаља од стране Европске уније да ће им улазак у унију донети пре свега економску, али и другу корист. Истина је потпуно супротна, што показују статистички подаци. Ови подаци показују да се не може говорити ни о каквој користи од приступања Европској унији, већ искључиво о последицама.

Један од принципа преваре је тај да преварант наговештава жртви могућност да без много труда и улагања дође до новца или предмета велике вредности а циљ преваре је обично материјална корист, али може бити и нешто друго, на пример сузбијање конкуренције итд. Мислим да није тешко уочити везу овог принципа са наговештајима привредног раста, пораста запослености, између осталог и кроз пораст броја страних инвестиција, пораста животног стандарда итд. који зависе од напретка Србије у процесу приступања Европској унији. Дакле, према пропаганди ЕУ, не само улазак него и сам процес приступања доносе корист у овом смислу. Притом мање-више није потребно да радимо било шта осим да испуњавамо услове који нам се постављају.

Колико је ово погрешно, најбољи пример је суседна Босна и Херцеговина, која је, ако се у обзир узму овлашћења високог представника Европске уније, фактички под управом Европске уније. БиХ је почела преговоре о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању 2005. године, а потписала га је у јуну 2008. године. 2005. године, дакле у години када су почели преговори о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању, спољни дуг БиХ је износио 3,1 милијарди долара. 2013. године спољни дуг је износио 11,1 милијарди долара.

Спољнотрговински дефицит је 2003. износио 3,4 милијарде долара а 2012. 4,7 милијарди долара. Незапосленост је 2007. године износила 29 % а 2013. 44,3%. Једна од ретких афричких држава у којој је незапосленост већа него у БиХ јесте Република Конго.

Као циљ преваре се наводи материјална корист. Европска унија, тачније економски најразвијеније земље ЕУ стичу материјалну корист приступањем оних мање развијених проширењем тржишта за своје производе, и на друге начине.

Немојмо међутим заборавити ни сузбијање конкуренције као циљ. Ово се ради путем куповине или затварања привредних субјеката. Наведимо пример српских банака које су затворене: “Беобанке”, “Београдске банке”, “Инвестбанке” и “Југобанке”, или хрватских бродоградилишта затворених на захтев Енглеске и Холандије. Наравно, примера има много, а за сада последњи је Симпо из Врања који је био највећи произвођач намештаја у југоисточној Европи а сада се налази у кризи.

Довођењем и одржавањем у заблуди да ће нам процес приступања и улазак у Европску унију донети корист, ми смо наведени да потпишемо и Споразум о стабилизацији и придруживању, чији је, у економском смислу, посебно штетан део Прелазни трговински споразум. Као последица примене овог Прелазног трговинског споразума дошло је до великих губитака у буџету Републике Србије. Тачније умањени су приходи од царина као последица примене овог споразума.

У 2008. години, када овај Споразум није примењиван, приходи од царина износили су 829 милиона евра. У 2009. и 2010. губици у буџету су износили по око 100 милиона евра, у 2011. ће се повећати на око 130 милиона евра. У 2014. години планирани су царински приходи од само 295 милиона евра. То значи да само у 2014. години губитак у српском буџету због примене Прелазног трговинског споразума износи 534 милиона евра, дакле више од пола милијарде евра.

Такође смо наведени да потпишемо и тзв. Бриселски споразум, или како се често назива међу нама родољубима – Бриселску капитулацију или Бриселску издају. Потписивање тзв. Бриселског споразума је био услов за добијање датума о почетку преговора о приступању Европској унији.

Добијање овог датума нам је представљено као изузетно важан и значајан догађај. Колико је важан најбоље показује податак да је Турска, која је још 1959. године поднела захтев за чланство у ЕЕЗ, како се тада звала ЕУ, почела преговоре о чланству 2005. године и до данас није постала чланица ЕУ. Црна Гора је почела преговоре у јуну 2012. године и до сада је отворила само неколико поглавља. Касније ћемо квантитативно навести колико смо изгубили, односно колику смо штету претрпели потписивањем овог споразума, кроз процену вредности имовине Републике Србије на Косову и Метохији, имовине СПЦ и имовине у власништву физичких лица, односно Срба са КиМ, па је стога логично да поставимо питање – да ли сте чули да је неко од званичника Европске уније или представника власти у Београду квантитативно изразио вредност добијања датума о почетку преговора, пошто је потписивање тзв. Бриселског споразума био услов за добијање овог датума?

Наравно да не, јер тај датум и нема никакву вредност ни у политичком, а у економском смислу да и не говоримо..

Одакле потиче заблуда о економској користи од приступања Европској унији?

Ова заблуда је изазвана и одржава се пре свега пропагандом Европске уније, али има и своје историјске корене у финансијским средствима која су добиле Грчка, Шпанија и Португал.

Ево шта о томе каже Вацлав Клаус, у делу у коме се бави историјом Европске уније:

“Квалитативно се није ништа променило ни са доласком три следеће земље – Грчке (1981), Шпаније и Португалa (1986) – до којег је дошло деценију касније. Највећа промена је било вероватно то, да се значајно повећала унутаревропска прерасподела, управо као помоћ овим трима мање развијеним земљама европског југа. (Сличан обим помоћи више никада после – све до данашње Грчке – није био реализован. Због тога су остале разочаране земље средње и источне Европе, које су двадесет година касније по свом уласку у ЕУ очекивале исту дарежљивост. )”

Када је реч о Грчкој, у питању су средства из Интегрисаног медитеранског програма. Међутим, оно што је важно нагласити јесте да је одобрење ових средстава била недвосмислено политичка одлука која се може и треба тумачити искључиво у контексту Хладног рата, у циљу сузбијања утицаја СССР. Ова средства су одобрена након претњи председника владе Андреаса Папандреуа да ће иступити из ЕЕЗ и НАТО-а и да ће протерати америчке базе, којима је искључио воду и струју из Грчке, као подршке ставовима Москве током грчког председавања ЕЕЗ-ом, и јавним консултацијама са Бугарском и Варшавским пактом у време кризе са Турском у Егејском мору. Дакле, Европска унија се без икакве сумње није руководила човекољубљем, милосрђем или сличним мотивима приликом одобравања ових средстава.

Када је реч о пропаганди Европске уније, подсетимо се на податке објављене у јануару ове године о финансирању медија у Србији од стране ЕУ.

Према овим подацима објављеним у Политици, српски медији су у последњих десетак година добили око 16,5 милиона евра од Европске уније. Према истраживању Политике, највише новца од ЕУ је добио РТС, готово пола милиона евра, а овај новац је у највећој мери отишао за квиз “Здраво, Европо!”. Финансирано је, између осталог и објављивање летка под називом “Европи је стало до Србије” уз дневне листове Политика, Вечерње новости, Курир, Глас јавности, Прес и Данас. Из овога лако може да се изведе закључак шта је основни циљ финансирања медија од стране Европске уније. Каква би била реакција из ЕУ да су објављени подаци показали да је 16,5 милиона евра за медије дошло из Руске Федерације или Евроазијског савеза? Можда бисмо поново били бомбардовани.

Велики део пропаганде ЕУ се заснива и на информацијама о фондовима Европске уније, које се износе на тај начин да се изазове заблуда о користи од ових фондова.

Када је реч о земљама потенцијалним кандидатима и кандидатима, мисли се пре свега на тзв. ИПА фондове. Овај назив “ИПА фондови” долази од скраћенице IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance), што Kанцеларија за европске интеграције Владе РС преводи као “инструменти за претприступну помоћ”. Основно што се мора нагласити у вези ових средстава јесте да није у питању помоћ у смислу поклона или ненаменских бесповратних средстава, већ финансијска подршка везана за процес приступања. Наведимо и пример. Ови фондови се састоје из пет компоненти. Прва компонента је намењена за следеће:

“Помоћ транзицији и изградња институција. Прва ИПА компонента је осмишљена с циљем да пружи подршку у процесу приближавања Европској унији, у испуњавању критеријума и стандарда које намеће приступање, преношењу законодавства и, посебно, јачању капацитета институција. ”

Нас ипак посебно интересује друга компонента:

“Прекогранична сарадња. Циљ ове компоненте је ПРОМОВИСАЊЕ ДОБРОСУСЕДСКИХ ОДНОСА и регионалне сарадње између пограничних, традиционално привредно заостајућих региона земаља које имају заједничку границу кроз спровођење заједничких пројеката.”

Познато нам је да је један од основних услова за приступање Србије Европској унији “нормализација односа са Приштином”. Дакле, финансијски инструменти намењени промовисању добросуседских односа са делом наше територије, Косовом и Метохијом, нама се представљају као ПОМОЋ.

И то није све. Погрешне представе нису присутне само када је реч о циљевима ових фондова.

У периоду од 2007. до 2013. године Републици Србији је намењено око 1,4 милијардe евра, што значи око 200 милиона годишње. У пракси међутим, Србија добија значајно мање суме. За 2013. годину, на пример, предвиђена су средства у висини од 203 милиона евра а остварено је свега 158 милиона, што значи скоро 50 милиона мање.

Наведимо овде, поређења ради један податак за 2013. годину. Према речима директорке канцеларије Владе Србије за дијаспору, Славке Драшковић, САМО У ПРВИХ ШЕСТ ДО ОСАМ МЕСЕЦИ ТЕ ГОДИНЕ, према подацима НБС, ушло је у Србију 1,5 милијарди евра од Срба у расејању! Она такође наводи и податке Светске банке, која је покушала да измери и неформалне канале – према овим подацима у Србију годишње пристигне око 5,5 до 5,6 милијарди долара.

И коначно, да бисмо стекли јасну представу о овим фондовима, погледајмо на које пројекте конкретно одлазе ова средства.

Навешћемо податке за средства из прве компоненте ИПА фондова за 2012. годину. Оригиналне податке за све године можете наћи на интернет страници Европске комисије.

Oвa компонентa је подељена у 14 области. Због недостатка времена навешћемо само део података.

Прву област представља “Подршка систему владавине права” и у ту сврху је издвојено 13,4 милиона евра. Од 13,4 милиона евра око девет милиона евра ће отићи разним експертима – експерту за судску ефикасност, експерту за развој институција, експерту за људске ресурсе итд. Да ли можете да претпоставите одакле долазе ови експерти? Наравно, из Европске уније. И та средства која добијају експерти европске уније се представљају као ПОМОЋ Србији. Слично је и са другим областима па их нећу наводити.

Друга област подразумева “Реформу полиције и менаџмент миграција”. У реформи српске полиције је предвиђено учешће НВО попут “Београдског центра за безбеднсну политику” или “Београдског центра за људска права” итд.

Десета област носи назив “Подршка пољопривреди и руралном развоју”. Ако помислите да је у питању нека конкретна помоћ, погрешићете. Под подршком пољопривреди и руралном развоју се подразумева “јачање стратешког, институционалног и законског оквира”, “изградњa капацитета за имплементацију и спровођење стандарда и регулатива” итд.

12. област је посвећена “Јачању слободе медија” а три милиона евра који су за ово предвиђени биће расподељени у консултацији са НВО “Грађанске иницијативе” посланика ЛДП-а Миљенка Дерете, “Центром за културну деконтаминацију” Борке Павићевић и Независним удружењем новинара Србије.

Средства из тринаесте области су, слично као и она из претходне, намењена стварању пожељне слике о Европској унији, односно пропаганди ЕУ.

И коначно, 14. област под називом “Партиципација у ЈАСПЕРС-у” је посебно интересантна. ЈАСПЕРС је енглески акроним за “Заједничку асистенцију за подршку пројектима у европским регионима”. За ову партиципацију је предвиђено милион евра, али ових милион евра уопште не иду у Србију него иду “Европској инвестиционој банци” од које ми заузврат добијамо “савет о специфичним аспектима припреме пројеката”, “савет о концептуалном развоју и структури пројеката” итд.

И све ово се представља као помоћ Републици Србији од стране Европске уније.

Од четрнаест области, једино у оквиру осме је предвиђено финансирање пројеката од користи за грађане, а то су две депоније, “Регионални центри” Каленић и Суботица.

Део пропаганде ЕУ се заснива и на пројектима које наводно финансира Европска унија. И код нас је већ могуће видети табле на којима пише како се тај пројекат реализује уз подршку Европске уније, или га финансира Европска унија.

У овом случају довољно је послужити се логиком да бисмо видели колико истине има у овоме. Одакле Европска унија узима средства за ове пројекте? Из буџета, наравно. На који начин се остварују приходи буџета када су у питању националне државе? Путем законом прописаних прихода као што су порези, накнаде, таксе, казне итд.

А на који начин се остварују приходи буџета Европске уније? Извор буџета Европске уније јесу државе чланице. Пре свега то су приходи од царина на увоз у Европску унију које се исплаћују у корист буџета Европске уније. Петер Мах наводи процену да би иступањем из Европске уније Чешка само по овом основу уштедела око 360 милиона евра годишње. Под два, то су приходи од ПДВ-а који су изведени од висине стопе у земљама чланицама. И под три, доприноси или уплате држава чланица. Према неким проценама, приходи по основу ових уплата износе око 75% буџета Европске уније. Наведимо као пример вест Танјуга објављену 27. октобра 2014. године у којој се каже:

“Премијер Велике Британије одбацио је захтев ЕУ да уплати додатних 2,1 милијарду евра у заједнички буџет, упркос упозорењу Брисела да се Лондон суочава са казном уколико средства не уплати до 1. децембра. ”

И сада можемо да изведемо закључак ко заправо финансира ове пројекте. Финансирају их земље чланице Европске уније, а администрација у Бриселу само врши прерасподелу средстава.

Из истог извора, из буџета ЕУ, долазе и средства за ИПА и друге фондове ЕУ.

Немојте међутим да пребрзо изведете закључак – па добро, али Србија није чланица ЕУ, значи ипак имамо неке користи. Немојте заборавити на стотине милиона које годишње губимо на приходима од царина као последицу потписивања ССП, односно Прелазног трговинског споразума, о чему смо већ говорили.

У вези овога не могу а да не поставим следеће питање: ако већ код нас постоје табле на којима пише да тај пројекат финансира Европска унија или је реализован уз подршку Европске уније, зашто онда на граничним прелазима и у близини царинских терминала не постоје табле на којима пише – Србија је због споразума о ССП са Европском унијом само у 2014. години изгубила 534 милиона евра?

И коначно, погрешна представа о Европској унији није само последица пропаганде ЕУ, већ и сузбијања критичких ставова о Европској унији.

Наиме, на основу документа који је објавио британски THE TELEGRAPH, а који је, према изјави представника за односе са јавношћу Европског парламента, био намењен за интерну употребу, Европски парламент планира да оснује групу за надгледање која ће анализирати европску штампу и дискусије на социјалним мрежама, са циљем да се идентификују садржаји у којима се изражава негативан став према Европској Унији, при чему ће посебна пажња бити посвећена земљама у којима је приметан пораст евроскептицизма. И не само да ће ова група вршити анализу, већ ће имати и задатак да активно утиче на дискусије, било упућивањем демантија, када је реч о штампи, било директним укључењем у дискусије у реалном времену, када су у питању социјалне мреже. За ово Европски парламент планира да издвоји укупно готово 2,5 милиона евра. Чули сте вероватно о тзв. “СНС ботовима”. Реч је дакле о људима који су плаћени да прате дискусије на социјалним мрежама и да активно утичу на њих.

____________

Већи део овог разматрања изложен је на трибинама под насловом «ЕВРОПСКА УНИЈА -НАЈВЕЋА ПРЕВАРА 21. ВЕКА», које су 6. и 7. марта ове године одржане у Бајиној Башти и Ужицу у организацији Српског Покрета Двери и Покрета Реци не ЕУ. Садржај је подељен на 5 целина:

1) Превара
2) Приступање Србије Европској унији са аспекта система вредности
3) Приступање Европској Унији са економског аспекта
4) Приступање Србије Европској унији са политичког аспекта
5) Алтернатива и Закључак