Аутор: Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ
Извор: Реци не ЕУ 15.3.2015.

Алтернатива

Алтернатива у економском смислу подразумева тржиште које би било алтернатива тржишту Европске уније.

Можемо се, када је реч о тражењу алтернативе, поучити и на примеру из сопствене историје. Царински рат или свињски рат је трговински сукоб између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије који је почео 12. јануара 1906. године. Аустроугарска је забранила увоз и транспорт стоке, живине и пољопривредних производа из Србије. Сматрало се притом да ће Србија, будући економски слаба и зависна од тржишта Аустроугарске за своје најважније производе, брзо капитулирати. На ове забране и друге мере Србија је Аустроугарској дана 12 јануара 1906. ОДГОВОРИЛА ИСТИМ МЕРАМА. За Краљевину Србију је на крају царински рат имао повољне последице, тражена су и нађена нова тржишта и то у Немачкој, Египту, Француској, Русији, Енглеској, Швајцарској и другим државама. Трговина не само да је ушла у свој нормалан ток, већ смо успели да знатно повећамо обим спољне трговине и проширимо број својих трговинских партнера. Дакле, далеке 1906. године смо успели, говорећи језиком данашњице, да нађемо алтернативу тржишту Аустроугарске.

Алтернативу тржишту Европске уније представља тржиште Русије и ЕАЕС.

Споразум о слободној трговини Русије и Србије (онда СРЈ) потписан је 28. августа 2000. Године ради продубљивања и унапређења узајамне трговинско економске сарадње. Србија је једина држава у Европи, поред неких чланица Заједнице независних држава (ЗНД), која има потписан Споразум о слободној трговини са Русијом.

И само боље искоришћење Споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом, пружа велике могућности. Ово се најбоље видело након контрамера Руске Федерације на санкције Запада. Наиме, Русија је увела забрану на испоруку намирница од меса, рибе, млека, поврћа и воћа из Европске уније, САД, Аустралије, Канаде и Норвешке на годину дана. (10.08.2014. serbian.ruvr.ru).

‘Волели бисмо да можемо да извозимо и много више и схватамо да је то у ствари питање само наше производње, наше организације.’ каже за Глас Русије самостални саветник Центра за интернационализацију ПКС Дејан Делић. (18.08.2014. serbian.ruvr.ru)

За разлику од приступања Европској унији које се повезује са страним инвестицијама, које су како смо видели штетне, за извоз у Русију се, супротно, везује покретање домаће привреде. То значи на пример, уместо извоза производа словеначког Горења, извоз производа Електронске индустрије из Ниша.

Споразум о слободној трговини са Русијом не само да би, у случају приступања Србије Европској унији морао да буде суспендован, него се ово питање поставља већ сада.

Алтернативу такође представља приступање Евроазијском економском савезу (ЕАЕС) и тржиште ЕАЕС.

1. јануара је на снагу ступио Уговор о оснивању Евроазијског економског савеза (ЕАЕС) који су 29. маја 2014. године потписале Русија, Белорусија и Казахстан. Тржиште ЕАЕС чини око 170 милиона људи.

Економиста Мирослав Живковић… каже… да је према економским перспективама потпуно логично окретање према региону који би обухватила Евроазијска унија. Он објашњава да би се „тај савез економски међусобно наслањао на Кину, а према подацима ММФ-а већ до 2016. Кина ће постати највећа светска економија. Према глобалним инвестицијама Кина је пета на свету са 68 милијарди долара, а Русија осма са 52 милијарде… “ (Б92, 09.10.2011.)

У члану 117 ССП-а се истиче да ће Европска унија усклађивати своју политику према Србији са ММФ-ом. Када је реч о сарадњи са ММФ-ом, слично као када је реч о приступању Европској унији, не можемо говорити о резултатима у позитивном смислу, већ искључиво о последицама.

И у овом случају имамо алтернативу а њу представља сарадња са земљама БРИКС-а. Они координишу своје ставове и активности по питању низа тема из области економије и политике. Само становништво ових пет земаља чини 43% светске популације и ниједна од њих НИЈЕ ПРИЗНАЛА НЕЗАВИСНОСТ Косова и Метохије.

„Лидери БРИКС-а су 2013. постигли договор о стварању резервног фонда у висини од 100 милијарди долара за осигурање у случају нестабилности тржишта. Такође је донета и одлука о стварању сопствених финансијских институција. Према речима координатора Министарства спољних послова РРФ за питања групе БРИКС, Вадима Лукова, Развојна банка БРИКС-а која се формира, а чији би обим актива требало да износи 50 милијарди долара, намењена је за заједничка производна улагања.” (Геополитика, јун 2014.)

Закључак

Ако нам, као што смо видели, све чињенице говоре да нам приступање Европској унији није у интересу, зашто онда све власти од тзв. демократских промена 2000-те до данас, не само да не одустају од процеса придруживања већ нам намећу тезу да приступање Европској унији нема алтернативу?

Разлози су следећи:

1) На првом месту то је последица 5. октобра 2000. године.

Тим Маршал у књизи „Игра сенки –петооктобарска смена власти у Србији“ пише:

„Америка, Британија и Немачка потрошиле су више од шездесет милиона долара на финансирање опозиције…“

Ових 60 милиона долара које помиње Тим Маршал нису били поклон, него инвестиција која им се сада враћа. Од 5. октобра 2000. и тзв. „демократских промена“, Република Србија је само номинално суверена држава, односно споља гледано поседује све чиниоце независности али је у ствари под контролом и посредном влашћу САД и појединих земаља ЕУ, тачније оних земаља које су финансирале петооктобарске промене.

2) Корумпираност политичара на власти, односно лични и страначки интереси.

Ово посебно долази до изражаја након уласка у ЕУ. На пример, од 2009. године европосланици добијају исту плату која износи 7 956 евра бруто. Осим тога имају и дневнице у висини од 304 евра дневно итд.

Вацлав Kлаус у свом тексту „Шта је то европеизам?“ пише:

„Увек ме на европским састанцима изненађује она посебна фамилијарност њихових учесника, која је дата тиме да се многи од њих знају већ веома дуго да имају сличне интересе и да су потребни једни другима. Она кундеровска ‘неподношљива лакоћа постојања’, дата боравком у хотелима са пет звездица, летови у удобним специјалним авионима, преговори у предивним замковима, и све то (не само за једног председника или премијера, већ и за њихове велике штабове) ствара евроелитама њихов сопствени свет, потпуно другачији од света оних чији мандат нису добили, али у чије име тако често и тако радо говоре.“

3) Иако ово није везано искључиво за процес приступања Европској унији, разлог је и недостатак стручности, знања, способности и искуства. Када конкуришете за неки посао основни услови које морате да испуните јесу одговарајућа струка, висина стручне спреме и искуство, али ништа од овога није потребно да би се водило неко министарство или држава. И ово такође не важи само за област економије и привреде, већ уопште. У Русији је министар одбране генерал Шојгу, у Србији керамичар Гашић.

Завршићу речима Светог Николаја Охридског и Жичког:

Ај, браћо моја зар ви то све не видите? Зар ви сви нисте осетили мрак и злочин антихришћанске Европе на својим леђима? Хоћете ли уз Европу или уз Христа? Уз смрт или уз живот? Питате се. Разведрите се. Одлучите се. Смрт или живот. То двоје ставио је некад Мојсије пред свој народ. И ми стављамо пред вас. Знајте: Европа је смрт, Христос је живот. Изаберите живот да живи будете на век.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом.

Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.

Нека се свак, ко је српски родољуб, пашти да задобије царство небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време.

Амин.

Догодине у Призрену!
______________

Већи део овог разматрања изложен је на трибинама под насловом «ЕВРОПСКА УНИЈА -НАЈВЕЋА ПРЕВАРА 21. ВЕКА», које су 6. и 7. марта ове године одржане у Бајиној Башти и Ужицу у организацији Српског Покрета Двери и Покрета Реци не ЕУ. Садржај је подељен на 5 целина:

1) Превара
2) Приступање Србије Европској унији са аспекта система вредности
3) Приступање Европској Унији са економског аспекта
4) Приступање Србије Европској унији са политичког аспекта
5) Алтернатива и Закључак