Аутор: Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ
Извор: Реци не ЕУ 15.3.2015.

Приступање Европској Унији са економског аспекта

Анализом одговарајућих економских показатеља и других чињеница везаних за Европску унију, долази се до јасног и недвосмисленог закључка да нам са економског аспекта приступање Европској унији није у интересу. Када се упореде економски показатељи, попут стопе незапослености, бројa сиромашних, јавног дуга, спољнотрговинског дефицита итд. земаља бившег Источног блока које су постале чланице Европске уније, и упореде се са подацима из периода пре њиховог уласка у Европску унију, можемо говорити искључиво о последицама њиховог уласка, а никако о резултатима. Слично је и са земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима, када се упореде подаци из периода пре почетка процеса приступања Европској унији и након тога.

Оно што је веома важно и на шта најпре треба скренути пажњу, јесте да треба разликовати појмове Европа, Европска унија и Запад. Европа, Европска унија и Запад нису исто. То ћемо даље и показати. Европа је пре свега географски појам, Европска унија политички а Запад економски. Најважније је ипак правити разлику између Запада и Европске уније. Окончањем политичког процеса приступања Европској унији, не постаје се део Запада у економском смислу.

Дејан Мировић, у књизи „Аргументи против Европске унијe“ пише:

„Министарство за економске односе са иностранством је 2003. л. г. од Саветодавног центра за економска и правна питања у Београду наручило анализу која је требало да прикаже ефекте придруживања Србије и Црне Горе Европској унији. Чак и у овој нарученој анализи се износе објективни показатељи који би свакој идеолошки неострашћеној влади били довољни да одмах обустави такозване европске интеграције. /… /… експерти из Саветодавног центра за економска и правна питања у својој анализи (коректно) признају који су директни и индиректни трошкови придруживања ЕУ. Између осталог то су:

– Отежани услови пословања услед јаче конкуренције уз могућност затварања неких предузећа
– Смањивање плате у мање конкурентним секторима
– Раст незапослености услед ликвидације неконкурентних фирми
– Редуковање прихода буџета услед губитка дела царинских прихода
– Негативни ефекти на текући биланс због повећаног увоза“

Проф. др. Слободан Комазец је још прецизнији. Он је 2013. године одржао предавање у Културном центру Студентског града под називом „Криза Европске уније и ефекти придруживања“ и детаљно навео и све аргументе против приступања Србије ЕУ:

1) Као мање развијена привреда и држава у кризи, Србија може очекивати прикључење и статус само „четвртог круга“ а то је често високо зависан и готово колонијални однос.

2) Долази до пуног изражаја законитост односа развијених држава ЕУ и мање развијених. Успоставља се однос „неједнаке размене“ и експлоатације.

3) Убрзава се процес отуђења и експлоатације природних ресурса државе.

4) Диспропорције у структурном развоју се повећавају, привреда повећава своју зависност од развијеног дела ЕУ.

5) Прилагођавање инструмената макроекономске политике развијеним државама редовно доводи до њиховог контраделовања у домаћој привреди.

6) Прописивање квота производње, квалитета, врсте производње и др. гуше одређене гране, а посебно пољопривреду.

7) Страни капитал, због уклањања заштитне политике, улази у њему интересантне делатности, доводећи до извлачења профита или одлива спекулативног капитала, вршећи снажне и неочекиване ударе на домаћу привреду и финансијски систем.

8 ) Заштитна политика се смањује а бројне мере државне интервенције и протекционистичке мере се максимално смањују.

9) Држава и привреда су изложене и потпуно отворене за разорно деловање иностраног мултинационалног капитала развијених. Држава не може да контролише доток страног капитала.

10 ) Распродаја националног богатства се наставља и убрзава.

11) Привреда постаје „периферија“ у Европској унији и високо зависна од развијенијег дела ове групације.

12) Многе гране домаће производње потребне домаћем тржишту просто би биле угушене конкурентнијом и квалитетнијом робном понудом из развијених држава.

13) Држава и привреда улазе у неоколонијални статус.

14) Социјални проблеми се заоштравају, уз перманентни раст незапослености. Убрзава се слом „социјалне државе“!

15) Национална штедња постаје маргинална, уз све већи утицај иностраног капитала (управо концепт ригорозне штедње одводи привреде у продубљену кризу).

16) Курсном политиком тешко ће се штитити или додатно стимулисати национална привреда и развој. Либерализација домаћег тржишта и увозне политике додатно утиче на разарање домаће привреде и њено претварање у колонијални статус и обичан „привезак“ развијених привреда.

17) Држава постаје све више само проширено инострано тржиште, уз доминацију крупних светских корпорација.

18) Наметнутом брзом и неконтролисаном приватизацијом као битним елементом неолиберализма, уништава се и пљачка национално богатство и онеспособљава домаћа производња.

19) Национална (државна) економска политика постаје све више зависна од воље и жеље (интереса и циљева) светског крупног капитала и развијених (снажнијих) држава.

20) Директиве ЕУ и процес централизације одлука замењују унутрашњи економско-финансијски систем држава чланица.

21) Фискална политика у целини доминантно се обликује и координира (синхронизује) од стране групе најразвијенијих држава. Готово не постоји самостална фискална политика, посебно у развијенијој, вишој фази хармонизације свих инструмената буџетске политике.

22) Макроекономска политика у целини мора се више „прилагођавати“ развијеним државама, а све мање ће бити израз потреба развоја националне привреде и друштва.

23) Процеси „федерализације“ ЕУ воде централизацији средстава и одлучивања, уз све слабији положај националне државе.

Професор Комазец каже: „Овде се не ради о евроскептицизму, већ о реалној оцени стварних односа и могућих ефеката у евентуалном прикључењу Србије Европској унији.“

Професор Комазец је на наведеном предавању између осталог детаљно навео све аргументе за приступање и против приступња Србије Европској унији. Списак аргумената „за“ не само да је кратак, већ га професор Комазец закључује следећом реченицом: „Све наведене предности и ‘користи’ од придруживања могу доћи до изражаја само у случају да ‘кореспондирају’ с инересима других држава чланица. “

Покажимо на једном примеру из историје, шта би ово могло да значи у пракси. Ево како се завршио један наш покушај да се повећа трговинска размена са Енглеском:

„Ни 1939. није дошло до побољшања робне размене са Енглеском. /… / По питању оваквих Југословенских захтева, Енглеска је већ била исказала њој урођени цинизам: пред Божић 1935. године, увезла је из Југославије за потребе свог тржишта 60 (и словима – шездесет) ћурки! После невероватног натезања, Велика Британија је пристала да увезе још толико! “ (Кнез Павле, Истина о 27. марту)

Следећи подаци потврђују наведене аргументе. Подаци потичу са странице CIA Factbook. У питању су дакле подаци америчке Централне обавештајне агенције, познатије под скраћеницом ЦИА. Неке податке сам поредио и са подацима Еуростата, дакле званичним подацима Европске уније, и постоје само неке занемарљиве разлике.

Грчка је постала чланица Европске уније, тада под називом ЕЕЗ, 1981 године. Спољни дуг Грчке 1989. године износио је 18,7 милијарди долара, 2002. г. 63,4 милијарде. Какве последице има губитак монетарне самосталности увођењем евра као званичне валуте 2002. године и преношење надлежности на Европску централну банку, најбоље показује податак да спољни дуг Грчке 2008. године износи 504,6 милијарди евра. Незапосленост у Грчкој у 2012. години износи 24% а међу младима узраста 15-24 године чак 55,3%.

Бугарска је постала чланице ЕУ 2007. године. Пре уласка у Европску унију, 2002. године, проценат популације испод границе сиромаштва у Бугарској износио је 13,4% а након уласка у ЕУ, 2008 године 21% грађана. Спољни дуг Бугарске пре уласка у Европску унију, 2000. године износи 10,4 милијарде долара, а након уласка у ЕУ, 2013. године, 37,8 милијарди долара.

Словенија је постале чланица ЕУ 2004. године. Пре уласка у Европску унију, 2003. године, спољни дуг Словеније износио је 11,3 милијарди долара, а након уласка, 2013. године износи 61 милијарду долара. У Словенији је пре уласка у Европску унију, 1997. године, незапосленост износила 7,1%, након уласка у ЕУ, 2011. године незапосленост износи 11,8%.

Румунија је постала чланица Европске уније 2007 године. Спољни дуг је, пре уласка у ЕУ, 2005. године, износио 35 милијарди долара, а 2013. године, након уласка у ЕУ 131 милијарду долара. О незапослености у Румунији најбоље говори податак да и шест година након пријема у ЕУ румунски држављани раде као физички радници на њивама и воћњацима или као чувари стоке у Србији, као нпр. у селима Стража и Потпорањ у околини Вршца, у околини Суботице али и у околини Чачка. У банатским селима Ечка и Торак су, према речима мештана, као физички радници радили и факултетски образовани људи. Око 100 румунских радника је радило и у Кладовском бродоградилишту, јер у румунским бродоградилиштима није било посла.

Мађарска је постала чланица Европске уније 2004. године. Незапосленост је у Мађарској 2004. године износила 5,9% да би 2012. године порасла на 11,2%. Спољни дуг Мађарске је 2005. године износио 76 милијарди долара да би 2013. године порастао на 170 милијарди долара. 1993. године проценат популације испод границе сиромаштва је износио 8,6% да би 2010. године, након уласка у ЕУ порастао на 13,9%. Како је ово могуће?

Литванија је такође ушла у Европску унију 2004. године. Те исте године стопа незапослености у Литванији је износила 8% да би проценат незапослених у 2012. години порастао на 14,9%. Спољни дуг је 2004. године износио 10,1 милијарди долара да би до 2012. године порастао на 32,8 милијарде. Према подацима Одељења за статистику Литваније у периоду од 2007. до 2011. године из Литваније је у просеку годишње емигрирало 44 000 грађана.

Још једна од земаља која је 2004. године постала чланица Европске уније је Летонија. У Летонији је стопа незапослености 2004. године износила 8%, а 2012. године износи 14%. Спољни дуг је 2004. године износио 7,6 милијарди долара да би до 2013. године порастао на 39,8 милијарди.

За Естонију, која је такође постала чланица Европске уније, за промену ћемо навести званичне податке Европске уније о стопи незапослености. Незапосленост у Естонији је према овим подацима 2004. године износила 10,1% а 2010. године 16,7% (извор Еуростат).

Немачка информативна мрежа Дојче Веле у тексту под насловом „Естонија, рањени тигар“ пише:

„Због малих плата и пензија, а све већих трошкова живота, ова Балтичка земља доживљава незапамћени егзодус. /… / Проблем с исељавањем је видљив и из статистичких података, а то је узнемирило и власт у земљи. /… / Међутим, министар“ – мисли се на министра финансија Јиргена Лигија – „исто тако зна да је исељавање делом и последица економских реформи које су балтичку земљу додуше учиниле `узорним учеником` унутар ЕУ, али су довеле и до пада стандарда. “

Године 2003., дакле пре уласка Естоније у Европску унију, проценат популације испод границе сиромаштва је износио 5%. 2010. године, овај проценат износи 17,5%. Спољни дуг Естоније је 2004. године износио 8,3 милијарде долара да би до 2013. године порастао на 26,7 милијарди. Итд.

Оно што је још заједничко за ове земље јесте раст буџетског и спољнотрговинског дефицита.

Просечна стопа незапослености у Европској унији у 2013. години је износила 10,5%, и налазила се на 111 месту од укупно 203 земље. Поређења ради, просечна стопа незапослености у Русији исте те године износила је 5,8%. У Казахстану 5,3% а у Белорусији 2009. године 1%. Ове три земље су чланице Евроазијског економског савеза.

Гернзи, који заједно са Џерзијем сачињава групу каналских острва и налази се између обала Француске и Енглеске у Ламаншу није чланица Европске уније. 2006. године у Гернзију, стопа незапослености је износила 0,9%. У Џерзију 2012. године 1,7%.

Андора, или службено Кнежевина Андора, је мала земља која се граничи се са Француском и Шпанијом, тачније налази се између њих. Андора такође није чланица Европске уније. Стопа незапослености у Андори је 2012. износила 4%.

Незапосленост у Швајцарској, која такође није чланица Европске уније, 2013. године износила је 3,2%. Швајцарска је такође окружена земљама Европске уније.

Када је у питању незапосленост међу младима између 15 и 24 године у земљама Европске уније, подаци су следећи: Грчка 55,3%, у 2012. години, Шпанија 53,2% исте године, поређења ради на Косову, које они посматрају као незавсну државу, незапосленост међу младима од 15 до 24 године износи 55,3%. Исте 2012. године Португалија 37,6%, Бугарска 28,1%, Пољска 26,5% и опет, поређења ради Албанија 22,5%. Русија 14,8%.

Резерве девиза и злата изражене у америчким доларима:

– Русија на дан 1. децембра 2013. је имала 515,600,000,000 (515 милијарди и 600 милиона долара).

– Немачка 31. децембра 2012. године 248,900,000,000 милијарди долара, што значи више него двоструко мање.

– Француска такође 31. децембра 2012 године 198,700,000,000 милијарди долара и

– САД истог датума 150,200,000,000 милијарди долара.

Спољни дуг

Европска унија 15.950,000,000,000 (15 билиона 950 милијарди долара) 31. децембра 2012. године. Истог датума 2012. године САД су имале спољни дуг у висини од 15,680,000,000,000 билиона долара. На трећем месту је Велика Британија са 9,577,000,000,000 (31. децембар 2013. године), на четвртом Немачка са 5,717,000,000,000 (31. децембар 2012. године) и на петом Француска са 5,371,000,000,000 (31. децембар 2012 године).

Русија је на дан 30. септембра 2013 године имала јавни дуг у висини од 714,200,000,000 милијарди долара. Ако ово упоредимо са спољним дугом Европске уније и САД видећемо да је у питању 22 пута мањи дуг. Не два, него двадесет и два пута мањи спољни дуг.

Наведимо и податке за стопу раста индустријске производње која пореди годишњи проценат повећања индустријске производње и обухвата производњу, рударство и изградњу.

Европска унија се 2013. године по стопи раста индустријске производње налазила на 168 месту са
– 0,30%. Албанија се, поређења ради, са 3,10% налазила на 93 месту. И Русија се наравно налази испред Европске уније.

Петер Мах у својој књизи пише:

„Број Немаца који свакодневно долазе у Швајцарску за послом од године 2004. до године 2009. се попео са 35 хиљада на 45 хиљада, број француских гастарбајтера се попео у истом периоду са 90 хиљада на 114 хиљада. Број Француза који живе у Швајцарској се попео од 2004. године до 2008 са 69 хиљада на 89 хиљада. Број Немаца који трајно живе у Швајцарској се попео за исти период са 146 хиљада на 235 хиљада.“

Немачки информативни портал Auf die Strasse пише:

„Нови робови: Десетине хиљада радника миграната из Румуније и Бугарске живе и раде у нехуманим условима у Немачкој, изложени на милост и немилост својих послодаваца“ (линк)

Министарство спољних послова и европских питања Републике Словачке дана 5. јуна 2013. године упозорава своје грађане:

„Упозоравамо словачке грађане на растући број случајева неисплаћивања или смањивања плата од стране немачких послодаваца.“ (линк)

У периоду од 1991. до 2000. године, и од 2001. до 2009. године, према подацима Међународног монетарног фонда, не само да су САД имале виши привредни раст од ЕУ, већ и Југоисточна Азија, Средњи Исток па чак и Субсахарска Африка.

Као што нам је данас познато, план Европске уније да до 2010. године од Европске уније направи најдинамичнију и најконкурентнију привреду, познат као „Лисабонска стратегија“, није успео. Циљ је због тога померен на 2020. годину а стратегија је преименована у „ЕУ 2020“.

На „Freja форуму“ који је одржан од 3. до 5. новембра 2013. године у Бриселу, експерт из Генералног директората за економска и финансијска питања Европске комисије, Мајкл Ведсо, говорио је учесницима форума о остваривању стратегије „ЕУ 2020“, износећи поједине процене и за 2030. и 2060. годину. Процене кажу да ће до 2030. године расти само привреде Кине и Индије, док европска привреда пада, као и економије Јапана и САД.

У корист уласка Србије у Европску унију се наводила и могућност извоза робе из Србије на тржиште Европске уније без царина. Из тога би могао да се изведе погрешан закључак да препреку за повећање извоза у земље Европске уније представљају царине, иако је истина да препреку представља квалитет, а када су у питању пољопривредни производи, и цена српских производа. То је због тога што пољопривредни произвођачи у Белгији, Холандији, Француској и другим земљама Запада добијају веће субвенције од државе и због тога су њихови производи јефтинији. Такође се не говори ни о различитим нецаринским баријерама које представљају препреку за извоз на тржиште ЕУ. Са укидањем царина на увоз робе из Србије се почело још у децембру 2000. године али ово су разлози зашто то није дало никакве резултате.

Када је у питању економија, морамо скренути пажњу на то да тржиште Европске уније није слободно тржиште. Ево шта о томе каже Петер Мах:

„Иако су многи од Европске уније очекивали управо проширење слободе трговине, истина је супротна… Можемо додуше да увозимо робу у оквиру ЕУ без царине, али је ЕУ увезана системом производних ограничења и квота и значајно затворена за трговину са светом високим царинама и другим препрекама.

Европска унија наиме класични принцип слободне трговине у основи не признаје. Уместо слободног тржишта (free market)развија концепт унутрашњег тржишта (internal market)…

Унутрашње тржиште нема у основи са идејом слободног тржишта ништа заједничко… „

Ово је заправо Grossraumwirtschaft тј. немачка идеологија регулисане економије на великом простору.

Петер Мах о овоме каже:

„Нацизам је изгубио са поразом Хитлера али (како наводи Charles Sabel из Columbia Law School) ‘са француско-немачког становишта јединствено европско тржиште и јединствена валута су створили Grossraumwirtschaft мирним путем.’ Ка његовом достизању се не користи као средство рат, већ добровољни међудржавни уговори. „

Даље наводи:

„На пример у оквиру Заједничке пољопривредне политике ЕУ су појединачним чланским земљама додељене производне квоте а цене се регулишу путем интервентне куповине: ЕУ на тај начин централно руководи у којој чланској земљи ће се гајити колико шећера, за колико ће да се откупљује маслац, колико ће се у коју чланску земљу увозити банана, колико велики треба да буде кавез за кокошке приликом производње јаја.

Према Европској комисији, подлеже некој европској регулацији чак половина све робе на тржишту ЕУ. Овај однос се брзо повећава… Нова директива коју подноси Европска комисија Савету, треба да омогући комисији да регулише целу нову огромну скалу робе, од прозора до водокотлића.“

Наведимо и неке конкретне примере који се тичу грађана:

У Европској унији је забрањена употреба обичних сијалица, уместо њих користе се штедљиве.
1. септембра 2014 године, ступио је на снагу закон који забрањује димљене производе као што су нпр. пршута, сланина, шунка итд. Закон наравно није формулисан тако да било шта забрањује. Њиме се смањује вредност ароматичних угљоводоника у димљеним (производима) са 5 на 2 микрограма, а као што знамо, ароматички угљоводоници настају сагоревањем дрвета. Од септембра 2014. године су забрањени и усисивачи изнад 1600 w, а од септембра 2017. године ће бити забрањени усисивачи изнад 900w.

Немачки Дојче веле 15.04.2014 пише:

„Европска унија ће регулисати време подгревања кафе у кућним апаратима… То се посебно односи на апарате за филтер кафу, који ту кафу одржавају врућом… Разлог: ти апарати троше превише струје. „

Јиндрих Хусичка за чешки информативни портал Protiproud пише:

„Европска унија ових дана разматра уредбу која ће водити до побољшања навика одмора и спавања Европљана широм уједињеног континента.

Према истраживању Еуростата повећавају се пословне и слободне активности становништва старог континента између двадесет два сата увече и шест сати ујутру. Ова чињеница је непожељна у многим аспектима, стога је дужност одговорних представника ЕУ да са том лошом навиком нешто ураде. Дајемо себи за задатак да натерамо до 2020. године становништво Европе да буде ноћу посвећено искључиво спавању и да смањи активности мимо спавања после десет сати увече за 80%. Први корак да испуни ову квоту је планирана уредба Комисије о затварању објеката са куповном површином од преко 150 м², после двадесет два сата. Уредба ће постепено покрити све области продаје, са изузетком апотека. Сложићемо се сигурно да неуредне ноћне забаве, не доносе европској заједници ништа добро. Стога је Комисија одлучила да до 2020. године затвори све ресторане, чије време рада са данашњим даном задире у ноћне сате више од 65%. Остали објектима ће радно време бити регулисано тако да последњи гост напусти објекат најмање десет минута пре десет сати увече.

Да не би долазило до заобилажења закона илегалним ноћним забавама организованим у кућама и становима, биће подешено напајање електричном енергијом сваком домаћинству на 1 kWh. Изузетак могу да траже грађани који користе енергетски захтевну опрему потребну за одржавање виталних функција најмање једног од становника домаћинства. Изузеће важи и за људе који поседују електричне аутомобиле.

Пружаоцима интернет услуга Комисија ће да нареди смањење брзине преноса ноћу на 56 Kb/s (килобита у секунди). Мобилне мреже ће ноћу обезбеђивати само функцију бројева за хитне случајеве, посебно броја 112.

Према студији коју је наручила Комисија, повећаће се продуктивност одморених европских грађана за 12-21%. ”

Мр. Дејан Мировић, у књизи Аргументи против Европске уније пише:

„На европском путу србијанске пољопривреде има и неких бесмислених препрека попут играчака за свиње (без елаборираног научног оправдања). Проф. др. Велибор Стојић, декан факултета ветеринарске медицине износи: У сиромашној земљи где су и играчке за децу луксуз, смешно је говорити о играчкама за прасиће. Проблем стреса код свиња може утицати на квалитет меса, али играчке ту не могу да помогну.“

Објавили смо на нашој страници и текст о новом закону о ракији. Навели смо словачки закон о производњи алкохола као пример шта од новог закона можемо да очекујемо.

Да кренемо најпре од последица – шта се дешава уколико не поштујете закон: Царинска управа Републике Словачке, датум 31. 3.2008, предмет: Извештај за штампу – недозвољена производња алкохола: „Цариници Царинске криминалистичке управе у Трнави дана 20 марта 2008 извршили су на основу налога судије претрес куће у породичној кући у селу Краковани, где пензионер који живи у овој кући нелегално држи уређај за производњу алкохола (односно казан или лампек, како се код нас каже), којим производи без одобрења алкохол… У наведеном предмету од стране полиције царинске службе покренуто је кривично гоњење… Починиоцу овог дела прети казна губитка слободе од две године. “

Од првог до петнаестог марта би требао свако ко поседује уређај за производњу алкохола, о његовом поседовању писмено да обавести царинску службу. Према информацијама од царинске службе, ова обавеза пријаве уређаја за производњу ракије ће бити слична амнестији за оружје. Итд.

Показали смо претходно, да улазак у Европску унију не доводи до повећања запослености. Показали смо да доводи до пораста процента популације испод границе сиромаштва, до пораста спољног дуга, буџетског и спољнотрговинског дефицита. Такође смо на самом уводу навели и трошкове процеса приступања и уласка у Европску унију у виду губитака царинских прихода и уплата у корист буџета Европске уније.

Додајмо овоме и трошкове уласка у еврозону, односно усвајања евра као званичне валуте.

Наиме, Европски савет је 25. марта 2011. одлучио да буде основан Европски стабилизациони механизам (ESM, European Stabilisation Mechanism), намењен посрнулим државама еврозоне, и констатовао да ће „као последица уласка у еврозону чланска држава постати члан ESM са свим правима и обавезама које из тога проистичу. “ (линк)

О овоме Петер Мах у већ поменутој књизи каже:

„Чланске државе еврозоне се ропски („неопозиво“ и „безусловно“) обавезују на плаћање стотина милијарди у корист ове дужничке уније: Како се наводи у члану 9, став 3 Уговора о ESM „Чланови ESM се овим неопозиво и безусловно обавезују да ће на било који позив за уплату… уплату извршити, и да ће се таква уплата извршити до седам дана од достављања позива.“

Да ли вам је неко говорио о овим трошковима?

Да видимо шта о еврозони каже Вацлав Клаус :

„Посебно заводљиво је то са евром: као да су сви заборавили на јавно и посебно ауторитативно (према нама који сумњамо) изговаране, више од десет година старе изјаве еврократа, да онај ко задржи своју сопствену валуту, тешко ће за то платити! Данас је потпуно јасно, да ниједна европска земља, која је задржала своју сопствену валуту, не пролази кроз дужничку кризу сличну Грчкој.“

У оквиру дела у коме се бавимо трошковима приступања Европској унији рећи ћемо нешто и о страним инвестицијама. Повећање обима страних инвестициија се везује, као што знамо, за напредак у процесу приступања Европској унији.

Погледајмо, међутим, шта др. Јоже Менцингер, најпознатији словеначки економиста, бивши министар и ректор Љубљанског универзитета о томе каже:

„Стране инвестиције у финансијском сектору нису потребне, односно, више су штетне него корисне… Стране инвестиције коче привредни раст/… /И сам сам био изненађен када сам, анализом осам земаља у периоду од 1994. до 2003. године, чак сам сад све прорачуне поновио, нашао да стране инвестиције нису допринеле него одмогле раст. ”

И даље:

„Установио сам, да што је већи удео страних инвестиција у некој националној економији то је и већи дефицит у платном билансу… недвосмислено се могло утврдити да су земље које су имале велики удео страних инвестиција у БДП истовремено имале и велике иностране дугове…
У принципу, продаја странцима није добра, јер она значи исто што значи и за сељака, који прода земљу и онда на њој остаје да ради као надничар.“ (Мр. Дејан Мировић, Аргументи против Европске уније)

Наведимо и пример инвестицију Нокије у Мађарској. Ово је вест од 31. јулa 2014. године објављена у словачком недељнику PLUS 7 DNI:

„Свих 1800 запослених се скупило на ванредном свеопштем савету. Обавестили су их да ће бити отпуштени. Производња се премешта у Азију.“

Рекли смо такође у уводу да можемо квантитативно да изразимо последице потписивања тзв. Бриселског споразума, односно Бриселске капитулације или Бриселске издаје. Наведимо дакле и те податке:

Према речима помоћника министра за Косово и Метохију, Бранислава Ристића, у разговору за Политику, у државној својини Републике Србије на Косову и Метохији налази се око 24 500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, више од 1,4 милиона м² службених зграда, 145 000 м² пословних и 25 000 м² стамбених зграда, 4 000 м² објеката за посебне намене и још око 400 000 м² других грађевинских објеката. (Politika online 24.12.2012).

„Имовина 1 358 предузећа са Косова и Метохије чија се приватизација приводи крају, а припадају српским фирмама, процењује се на више од 1,5 милијарди долара. Књиговодствена вредност Железница Србије на Косову и Метохији, инфрастриктура и возна средства, премашује 200 милиона евра. Војна имовина са непокретностима и земљиштем, рачунајући и војни аеродром код Приштине, процењује се на 95 милиона евра.” (26.06.2012 Politika online).

Само вредност ЕПС-а према проценама овог предузећа износи око 3 милијарде евра. Према проценама Светске банке вредност минералних резерви на Косову и Метохији износи 13,5 милијарди евра (Pressonline 24. 12. 2012). Најзначајније место у структури ових сировина заузима лигнит чије геолошке резерве износе око 15 милијарди тона. Билансне резерве олова и цинка процењују се на 51 милион тона, што представља 74,1 одсто билансних резерви Републике Србије. Резерве никла и кобалта процењене су на 19,9 милиона тона, а резерве боксита на 1,7 милиона тона. “Резерве угља на Космету су импозантне. Наше последње студије показују да је потенцијал на КиМ довољан за две термоелектране, а то је струја за сто година”, каже проф. Др Драгоман Рабреновић са Рударско-геолошког факултета у Београду.

Политика од 13.11.2011. године пише:

“У јулу ове године ’Волстрит Џорнал’ је објавио вест да је изасланик светског финансијског магната Џорџа Сороша прошле године био пет пута на Космету. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, с којим Сорош хоће да експлоатише косметски лигнит, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара. Извршни директор корпорације ‘Албански минерали’ Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато сребро, бакар, никл и друга богатства, закључио је ‘Волстрит Џорнал’.” (13.11.2011 Политика online)

Погледајмо шта сам Сахит Муја власник компаније “Albanian Minerals” каже о рудном богатству на Косову и у северној Албанији:

“Нова геолошка истраживања и хемијски резултати урађени од стране Albanian Minerals су показали невероватну количину минерала у северној Албанији и на Косову. Велике резерве минерала које постоје у Албанији и на Косову вредне су стотине милијарди долара. Потенцијал у рудама у Албанији и на Косову је већи него што је било ко икада замислио. ” (February 5, 2012. Sahit Muja, President and CEO Albanian Minerals New York, линк)

И не само то:

“Србија је преузела 858 милиона евра дуга Косова страним повериоцима и још га отплаћује. Тим парама грађене су термоелектране, рудници, фабрике, путеви, акумулације за снабдевање градова водом и наводњавање, међу њима и систем “Ибар-Лепенац”, са хидроелектраном и акумулациијом “Газиводе”. (Александар Микавица, 24.08.2013.)

Вредност узурпиране имовине Косовско-метохијских Срба процењује се на преко 50 милијарди евра. Катастарски 58% целокупног земљишта на територији Косова и Метохије припада власницима Србима.

На све ово треба још додати и вредност имовине СПЦ на Косову и Метохији. Притом морамо имати у виду да се вредност Пећке Патријаршије, Дечана, Бањске, Светих Архангела, Девича не мери и не може изразити новцем. Грачаница је подигнута 1321. године, Америка је откривена 1492. године.

_____________

Већи део овог разматрања изложен је на трибинама под насловом «ЕВРОПСКА УНИЈА -НАЈВЕЋА ПРЕВАРА 21. ВЕКА», које су 6. и 7. марта ове године одржане у Бајиној Башти и Ужицу у организацији Српског Покрета Двери и Покрета Реци не ЕУ. Садржај је подељен на 5 целина:

1) Превара
2) Приступање Србије Европској унији са аспекта система вредности
3) Приступање Европској Унији са економског аспекта
4) Приступање Србије Европској унији са политичког аспекта
5) Алтернатива и Закључак